Tags » Srpski

Biti ili ne biti, to je pitanje. (Ja sam Shakespeare, huehuehue.)

I decided to learn some more Serbian grammar/sentence structure and such today, I’m fairly confident that I got the last lot of stuff down (the whole male/female/neutral, singular/plural, present tense etc.) so I figured I’d move on and learn conversation(al) phrases/words and how to say “to be/not to be” (that is the question?) 303 more words

Education

"I'm a strawberry, you're a tree and he's a...potato?"

This post will contain things I’ve learned in the past couple of days – the “am/are/is” particle and the corresponding gender(s), how to accept/decline offers and more! 628 more words

Education

The Always Dodgey and Not So Great First Post

Dear Readers,

Welcome to my new blog! I guess that’s what you’re supposed to say in your first post. I never got this right on my other blog either. 430 more words

Abroad

Vegetables in Serbo-Croatian

Today´s blogpost will continue with the vegetable theme, this time with the words for vegetables in Serbo-Croatian.

Knjiga "Light on Yoga" prevedena na srpski

Sa radošću vas obaveštavam da je ova divna knjiga velikog učitelja B.K.S. Ajangara konačno prevedena na srpski.
Light on Yoga je jedna on najboljih i najdetaljnijih knjiga o vežbanju asana i disanja. 48 more words
Joga

Студентска политичка сцена

Пре око 2 месеца, на сајту дневног листа ,,24 сата” појавио се чланак под насловом ,,Најлуђа политичка сцена је студентска“, у коме су читаоци могли да се упознају са студентским покретима који заступају њихове интересе или интересе њихове деце. Овај текст се неће бавити њима појединачно, већ смислом постојања различитих студентских покрета генерално.

На први поглед лепо разврстани, сваки од покрета је нашао своје место у овом чланку, ма коју идеологију да заступа. Идеологију? Да ли је нужно имати идеологију у борби за студентска права или је довољно ослонити се на све мања права и слободе које им је систем наметнуо? Вероватно би се већина определила за ово друго, не улазећи у суштину студентских покрета као и дешавања на факултетима. Такође, занемарује се чињеница да је управо студентска политичка сцена била одскочна даска за многе данашње политичаре, професоре и друге личности од друштвеног значаја. Из перспективе некога ко то зна, не чуди све чешће ,,ницање” нових студентских покрета и њихово масовно појављивање на политичкој сцени, често на страни окренутој систему.

Али, занемаримо политичке тежње челних људи тих покрета. Вратимо се на идеологију. Која то идеологија (или идеологије) имају ексклузивно право на борбу за права студената и да ли тако нешто уопште постоји?

Сложићемо се да је борба за права студената заправо социјални бунт. Бунт против система који притиска најниже слојеве друштва – раднике, њихову децу, а међу њима и студенте. Логиком закључујемо да је управо социјализам идеологија која иде у корист студентима. Овако упрошћено, наивном човеку, социјализам делује као једина прихватљива појава на студентском идеолошком плану. Зашто само наивном човеку? Зато што данас (ма колико то чудно изгледало) не постоје студенски покрети којима је борба за социјалну правду једини циљ. Како је ту могуће када постоје ,,Самоорганизовани покрет 2014″ или ,,Студентски фронт” како пише у чланку листа ,,24 сата”? То су покрети основани само са једним уским погледом на друштво или са прешироким, у сваком случају без могућности за неки напредак или остварење циљева на макро плану. Као непријатеље виде либералне студенте, односно једини покрет под називом ,,Студенти за слободу”, али и све студенте са родољубивим и Хришћанским тежњама.

Са друге стране, раслојавањем друштва, појавиле су се и слојеви у знатно бољим материјалним стањима од радничких. Деца из тих слојева (или бар већина њих) нису заинтересована за борбу за социјалну правду, јер ни сами нису производ социјалне правде. Њима је наметнуто капиталистички начин размишљења да се све мора плаћати, често и превише, а понекад и више пута за исту ствар. Таквим студентима жељу за борбом пружају ствари које намећу опет исти они који су наметнули и сам капитализам. То су такозвана ,,људска права”, ,,људске слободе”, легализација или бар декриминизација свакаквих видова девијантних понашања, међу којима су наркоманија, проституција и хомосексуализам. Непријатељи су им сви они који се противе рапидном срљању у друштвену, економску, привредну, националну и другу пропаст и који одбијају послушност западних господара, али сами воле да кажу ,,од екстремне левице до екстремне деснице”.

И на крају они који су на први поглед прве и друге групе вишак на факултетима. Студенти националисти, родољубиви студенти, како сами себе називају. Или неонацисти, студенти фашисти, екстремни десничари, хулигани, како их прве две друпе називају у жељи да их на самом почетку дискредитују као достојне саговорнике или борце за права студената. Простом и наивном човеку то је довољно да не пожели ни да чује за њих. Управо због тога, њихов глас се често најмање или уопште не чује. Али, шта се крије испод тих назива? Крију се студенти, жељни борбе за социјалну правду својих колега. Па то су онда социјалисти? Не, ови студенти воле своју отаџбину, воле земљу у којој су се родили и труде се да је поправе. Неки од њих за себе кажу да су родољуби, неки да су националисти, али се сви слажу да им је борба против оних који теже да повампире безбожничку идеологију из прошлог века или одведу друштво у пропаст новог века, саставни део студентске борбе. Ту се издвајају ,,Номоканон” који делује само на Правном факултету, ,,Српски политички форум” на Факултету политичких наука и Студентска Акција.

Сваком од њих посветиће се више пажње у наредним текстовима, где ће се изнети њихови циљеви, њихове мање или више познате активности, као и неки најактивнији њихови активисти.

Nomokanon

МОБИЛНОСТ ИМОБИЛНЕ УМЈЕТНОСТИ: ДА ЛИ ЈЕ ПРОСТОР ВАЖАН?

ТРАНСФОРМАЦИЈА УРБАНОГ ВИЗУЕЛНОГ ИЗРАЗА

Када се говори о визуелном изразу умјетности неке епохе, потребно је сагледати контекст њеног настајања и еволуције, као и њену улогу у друштву тога времена.

Srpski