Tags » Srpski

Студентска политичка сцена

Пре око 2 месеца, на сајту дневног листа ,,24 сата” појавио се чланак под насловом ,,Најлуђа политичка свена је студентска”, у коме су читаоци могли да се упознају са студентским покретима који заступају њихове интересе или интересе њихове деце. Овај текст се неће бавити њима појединачно, већ смислом постојања различитих студентских покрета генерално.

На први поглед лепо разврстани, сваки од покрета је нашао своје место у овом чланку, ма коју идеологију да заступа. Идеологију? Да ли је нужно имати идеологију у борби за студентска права или је довољно ослонити се на све мања права и слободе које им је систем наметнуо? Вероватно би се већина определила за ово друго, не улазећи у суштину студентских покрета као и дешавања на факултетима. Такође, занемарује се чињеница да је управо студентска политичка сцена била одскочна даска за многе данашње политичаре, професоре и друге личности од друштвеног значаја. Из перспективе некога ко то зна, не чуди све чешће ,,ницање” нових студентских покрета и њихово масовно појављивање на политичкој сцени, често на страни окренутој систему.

Али, занемаримо политичке тежње челних људи тих покрета. Вратимо се на идеологију. Која то идеологија (или идеологије) имају ексклузивно право на борбу за права студената и да ли тако нешто уопште постоји?

Сложићемо се да је борба за права студената заправо социјални бунт. Бунт против система који притиска најниже слојеве друштва – раднике, њихову децу, а међу њима и студенте. Логиком закључујемо да је управо социјализам идеологија која иде у корист студентима. Овако упрошћено, наивном човеку, социјализам делује као једина прихватљива појава на студентском идеолошком плану. Зашто само наивном човеку? Зато што данас (ма колико то чудно изгледало) не постоје студенски покрети којима је борба за социјалну правду једини циљ. Како је ту могуће када постоје ,,Самоорганизовани покрет 2014″ или ,,Студентски фронт” како пише у чланку листа ,,24 сата”? То су покрети основани само са једним уским погледом на друштво или са прешироким, у сваком случају без могућности за неки напредак или остварење циљева на макро плану. Као непријатеље виде либералне студенте, односно једини покрет под називом ,,Студенти за слободу”, али и све студенте са родољубивим и Хришћанским тежњама.

Са друге стране, раслојавањем друштва, појавиле су се и слојеви у знатно бољим материјалним стањима од радничких. Деца из тих слојева (или бар већина њих) нису заинтересована за борбу за социјалну правду, јер ни сами нису производ социјалне правде. Њима је наметнуто капиталистички начин размишљења да се све мора плаћати, често и превише, а понекад и више пута за исту ствар. Таквим студентима жељу за борбом пружају ствари које намећу опет исти они који су наметнули и сам капитализам. То су такозвана ,,људска права”, ,,људске слободе”, легализација или бар декриминизација свакаквих видова девијантних понашања, међу којима су наркоманија, проституција и хомосексуализам. Непријатељи су им сви они који се противе рапидном срљању у друштвену, економску, привредну, националну и другу пропаст и који одбијају послушност западних господара, али сами воле да кажу ,,од екстремне левице до екстремне деснице”.

И на крају они који су на први поглед прве и друге групе вишак на факултетима. Студенти националисти, родољубиви студенти, како сами себе називају. Или неонацисти, студенти фашисти, екстремни десничари, хулигани, како их прве две друпе називају у жељи да их на самом почетку дискредитују као достоје саговорнике или борце за права студената. Простом и наивном човеку то је довољно да не пожели ни да чује за њих. Управо због тога, њихов глас се често најмање или уопште не чује. Али, шта се крије испод тих назива? Крију се студенти, жељни борбе за социјалну правду својих колега. Па то су онда социјалисти? Не, ови студенти воле своју отаџбину, воле земљу у којој су се родили и труде се да је поправе. Неки од њих за себе кажу да су родољуби, неки да су националисти, али се сви слажу да им је борба против оних који теже да повампире безножничку идеологију из прошлог века или одведу друштво у пропаст новог века, саставни део студентске борбе. Ту се издвајају ,,Номоканон” који делује само на Правном факултету, ,,Српски политички форум” на Факултету политичких наука и Студентска Акција.

Сваком од њих посветиће се више пажње у наредним текстовима, где ће се изнети њихови циљеви, њихове мање или више познате активности, као и неки најактивнији њихови активисти.

Nomokanon

МОБИЛНОСТ ИМОБИЛНЕ УМЈЕТНОСТИ: ДА ЛИ ЈЕ ПРОСТОР ВАЖАН?

ТРАНСФОРМАЦИЈА УРБАНОГ ВИЗУЕЛНОГ ИЗРАЗА

Када се говори о визуелном изразу умјетности неке епохе, потребно је сагледати контекст њеног настајања и еволуције, као и њену улогу у друштву тога времена.

Srpski

BIRDMAN

Birdman je možda i najbolji film Aleksandra Gonzalesa Injaritua. Ako ne najbolji onda sasvim sigurno prvi na kojem izgleda kao da se Injaritu konačno malo zabavio. 1,082 more words

Srpski

Za radoznale i zainteresovane za Latinsku Ameriku - traženje posla u Argentini

Kako je ova tema povezana sa ličnim iskustvom dela našeg tima, uz činjenice i korisne informacije pokušaćemo da vam približimo uvid u situaciju i mogućnosti na argentinskom tržištu rada. 545 more words

Srpski

"Jesen patrijarha," Gabrijel Garsija Markes

Dugačke, kitnjaste rečenice u kojima se u sred nekog monologa, dijaloga ili opisa događaja smenjuju lica i pripovedači, prošlost i sadašnjost, realno i magično, prate viševekovni život jednog latinoameričkog generala koji doživljava dva prolaska komete, te “tužne meduze svetlosti,” i u toj svojoj predugoj vladavini ispoljava sve odlike diktatora koji naređuju, (“maknite mi ova vrata odavde i namestite ih tamo,” kaže, “usporite sat na tornju,” kaže), ubijaju, siluju, inate se, daruju, blagosiljaju, igraju se boga, darivaju gubavce i bolesne, uživaju u klicanju mase, obmanjuju se da ih narod obožava, guše pobune, serviraju svoje prve pomagače i ministre na tanjiru, skuvane i sa travkama u očnim dupljama, uteruju strah u kosti podređenima, strepe od smrti, imaju svoje ekscentrične hobije, na primer sakupljanje nepotrebnih stvari kao što je ogromni puž “iz koga je umesto huke morskog valovlja i vetra odjekivala nacionalna himna,” osećaju usamljenost veću od vasione, a da bi nam još više približio lik jednog takvog strašnog i usamljenog generala, Markes (u fantastičnom prevodu Milana Komnenića koji je ovim delom zaslužio mesto rame uz rame sa Stanislavom Vinaverom, ako mene pitate) niže anegdote o generalovoj samovlasti; na primer, da bi mutio na narodnoj lutriji i stalno zgrtao pare on i niko drugi, general naređuje da zarobe na hiljade dece koja mogu da svedoče o njegovoj prevari, te ih prvo baca u neku pustaru, pa u kišovitu rupu gde su “ljiljani nicali iz reči a hobotnice plivale između drveća,” zatim u pećinu gde im svaki dan iz padobrana baca slatkiše i ćebad da se ne prehlade, a zatim ih šalje na otvoreno more gde ih na njegov mig dižu u vazduh, da bi general zatim streljao i izvršioce ovog stravičnog zločina, jer, kako mu se moglo da nakon zločina izjavi, “ima naređenja koja se mogu izdati ali se ne mogu izvršiti, eh i ta jadna deca, do đavola”; a nižu se i anegdote o generalovoj detinjoj naivnosti i teškoj, preteškoj patnji kada njegova majka oboli od groznih crva koji joj se ugnjezde u telo i naprave prišteve iz kojih kulja gnjoj, smrad i takva grozota da to niko živ ne može da gleda, osim generala koji sa pažnjom majku neguje, previja, pokriva i spava pored nje, a zatim prevrće nebo i zemlju da je papa i civilizovani, rimokatolični svet proglase sveticom. 136 more words

Srpski

Hello World! My first blog post! & How to make your Valentine's Day special

Hello world! For a while now I have been wanting to start a blog to talk about all of my favorite things. I want this blog to be as interactive as possible. 388 more words

Fashion

Pohvala žudnje

Jasna Žmak

Odabrala sam pisati o ovoj izvedbi zaobilazeći ustaljeni kritičarski idiom, služeći se umjesto toga njenim diskursom da bih kroz njega nastavila govoriti o njoj. 1,439 more words

Srpski